Класа инсеката (ла. цлассис Инсецта) обухвата око милион описаних врста што чини 2/3 укупног броја врста на нашој планети, а по неким мишљењима њихов број је далеко већи и износи између 10 и 30 милиона врста. Осим по бројношћу врста инсекти доминирају и по бројношћу јединки унутар сваке врсте. Процењује се да је укупна биомаса инсеката на Земљи 12 пута већа од биомасе целокупног становништва. Величина инсеката варира и креће се од 0,25 мм па до 30 см. Инсекти имају огроман значај како у природи тако и за човека, тако да је развијена посебна наука, ентомологија, за њихово проучавање.
Морфологија инсеката веома варира, али је у односу на морфологију ракова релативно једноставна. Једнослојни епидермис лучи на површини кутикулу. Кутикула је углавном хитинске природе и није подједнаке дебљине у свим деловима тела. Кутикула код инсеката представља спољашњи скелет, који осим заштитне улоге представља ослонац за мускулатуру. Осим спољашње површине тела кутикула облаже још и предње и задње црево, као и трахејни систем. Испитивања електронским микроскопом су установила да се кутикула инсеката састоји од три слоја. Епикутикула је површински слој дебео око 1 микрометар и не садржи хитин. Егзокутикула и ендокутикула се налазе испод епикутикуле, представљају дебље слојеве и изграђени су од хитина. На телу инсеката можемо да разликујемо три јасно издвојена региона између којих се најчешће налазе сужења. Ти региони су:
*глава (caput)
*груди (torax)
*трбух (abdomen).
Морфологија главеног региона
Сегменти главеног региона међусобно чврсто срастају тако да образују хитинску чахуру на којој се не распознају границе сегмената. Облик главе доста варира у оквиру класе инсеката. Предпоставља се да је глава инсеката изграђена од шест сегмената. Главу можемо поделити на два региона:
процефалон - грађен је од акрона и антеналног сегмента и на њему се налазе антене, сложене очи и оцеле;
гнатоцефалон - грађен је од четири сегмента и на њему се налазе усни екстремитети.
Антене. На глави имају један пар антена на којима су чуло додира и мириса.
Очи. Очи инсеката су сложене фацетоване које се одликују мозаичким видом. Инсекти су у стању да разликују облик, удаљеност, покрете па чак и боју.
Усни екстремитети. Усни екстремитети (мандибуле и два пара максила) граде, у зависности од начина исхране, различите типове усних апарата:
*за грицкање (скакавци),
*бодење и сисање (комарци),
*сисање (лептири),
*лизање (муве) и
*сркање (пчеле).
Морфологија инсеката веома варира, али је у односу на морфологију ракова релативно једноставна. Једнослојни епидермис лучи на површини кутикулу. Кутикула је углавном хитинске природе и није подједнаке дебљине у свим деловима тела. Кутикула код инсеката представља спољашњи скелет, који осим заштитне улоге представља ослонац за мускулатуру. Осим спољашње површине тела кутикула облаже још и предње и задње црево, као и трахејни систем. Испитивања електронским микроскопом су установила да се кутикула инсеката састоји од три слоја. Епикутикула је површински слој дебео око 1 микрометар и не садржи хитин. Егзокутикула и ендокутикула се налазе испод епикутикуле, представљају дебље слојеве и изграђени су од хитина. На телу инсеката можемо да разликујемо три јасно издвојена региона између којих се најчешће налазе сужења. Ти региони су:
*глава (caput)
*груди (torax)
*трбух (abdomen).
Морфологија главеног региона
Сегменти главеног региона међусобно чврсто срастају тако да образују хитинску чахуру на којој се не распознају границе сегмената. Облик главе доста варира у оквиру класе инсеката. Предпоставља се да је глава инсеката изграђена од шест сегмената. Главу можемо поделити на два региона:
процефалон - грађен је од акрона и антеналног сегмента и на њему се налазе антене, сложене очи и оцеле;
гнатоцефалон - грађен је од четири сегмента и на њему се налазе усни екстремитети.
Антене. На глави имају један пар антена на којима су чуло додира и мириса.
Очи. Очи инсеката су сложене фацетоване које се одликују мозаичким видом. Инсекти су у стању да разликују облик, удаљеност, покрете па чак и боју.
Усни екстремитети. Усни екстремитети (мандибуле и два пара максила) граде, у зависности од начина исхране, различите типове усних апарата:
*за грицкање (скакавци),
*бодење и сисање (комарци),
*сисање (лептири),
*лизање (муве) и
*сркање (пчеле).
Нема коментара:
Постави коментар